U ime Otca i Sina i svetago Duha.
Ja ban bos’nski Kulin prisezaju tebi, kneže Krvašu, i vsim građam Dubrovčam pravi prijatelj biti vam od sele i do vika i prav goj držati s vami i pravu viru dokole  s’m  živ.
I vsi Dubrovčane kire hode po mojemu vladaniju trgujuće, godi si kto hoće krevati, godi si kto mine, pravov verov i pravim srdcem držati je bez vsakoje zledi, razve što mi kto da svojev voljov poklon.
I da im ne bude od mojih č’stnikov sile.
I dokole u mne budu, dati im s’vet i pomoć kakore i sebe kolikore moge, bez svega zloga primisla.
Tako mi, Bože, pomagaj i sije sveto Jevangelije.
Ja, Radoje, dijak ban, pisah siju knjigu povelov banov, od rožstva Hristova tisuća i sto osmdeset i devet lit, miseca avgusta u dvadeseti i deveti d’n, Usičenije glave Iovana Krstitelja.

(U ime Oca i Sina i svetoga Duha. Ja ban bosanski Kulin prisežem tebi, kneže Krvašu, i svim građanima Dubrovčanima da ću vam pravi prijatelj biti od sada i dovijeka i da ću pravi mir držati s vama i pravu vjeru dokle sam živ. I svi Dubrovčani koji hode po mojoj državi trgujući, bilo da se tko hoće zadržati, bilo da tko prođe, pravom vjerom i pravim srcem neka je drži bez ikakvog zla, osim što mi tko dade od svoje volje poklon. I neka im ne bude sile od mojih časnika (neka im ne čine silu). Tako mi, Bože, pomozi i ovo sveto Evanđelje. Ja, Radoje, dijak (pisar) banov, pisah ovu knjigu banovih povelja, od rođenja Kristova tisuću i sto osamdeset i devet godina, mjeseca augusta u dvadeset i deveti dan, Usječenje glave Ivana Krstitelja.)

RADAN HRANIĆ 14-15st.
U toj doba umrijeh.
Dobar hotjeh junak biti ali mi smrt prekrati.
Ni se bjeh omrazil zlu ni dobru.
Ojdoh od oca - veoma pečaona...

DIJAK IZ LAŠVE (13-14.st)
I u tom, steće žih - počteno i slavno...
Jere, znah da je umrti...
A taj greb učinih i uzvukoh za svoga života - budućemu...
I posli izvučenja greba, na četvrto lito - toj pisah...
I pridah se Bogu svomu...

Na stećku gosta Milutina (1304)
Va ime tvoje - prečista trojice...
Gospodina gosta Milutina bilig, rodom Crničan’.
Pogibe ino - nego li milosti božjeji...
Žitije: A žih u časte bosanske gospode.
Primih darove od velike gospode...
I vlasteo i od grčke gospode...
A vse vidomo!

DIJAK DRAŽESLAV (1367)
A se pisa Dražeslav dijak, rodom Bojić, svojom rukom, malokorisnom...
Zemlja mi je mati, a otačstvo mi je grob.
Ot zemlje jesmo - i u zemlju unidemo.

ŽUPAN MEDULIN 14.st.
Nikada mnogo ne imah...
Nikada ništa nesta...
A dijeliih...

VIGANJ  MILOŠEVIĆ 1410.
Va ime oca i sina i svetago duha, amin.
Se leži Viganj Milošević. Služi banu Stipanu i kralju Tvrtku i kralju Dabiši i kraljici Grubi i kralja Ostoju.
I u to vrime- dojde i svadi se Ostoja kralj s Hercegom i z Bosnom. I na Ugre poje Ostoja.
To vrime mene,Vignja, dojde končina. I legoh na svom plemenitom pod Kočerinom.
I molju vas, Ne nastupajte na me - ja sam bil kako vi jeste, vi ćete biti kako jesam ja...

RADOJICA BILIĆ 14-15 st.
Se kami Radojice Bilića.
Milostiju božijom i s pomoću roda moga izidah mnogočasnu grobnicu i postavih si kamen na grobnici mojej i ugotovih si vični dom za života svojega - ako hoće gospodin bog sebi i drugu mojemu.
Molju bratiju i strine i neviste pristupite i žalite me i ne popirajte me nogama.   Jere ćete biti vi kako jesam ja, a ja neću biti kako jeste vi...
A se pisa Veseoko Kukulamović.